четвртак, 16. април 2015.

Особа коју волим

          Особа коју ја волим и која је моја најбоља другарица јесте моја мама.
         Она има крупне очи боје кестена. Краси је њена црна, густа коса која се пресијава на сунцу. Усне су јој попут избледеле руже. Моја мама и ја причамо о свему: о школи, другарима и проблемима које увек заједно решимо. Сваке ноћи пред спавање ме пољуби и пожели ми лаку ноћ. Њено срце куца само за мене и моју породицу. Напољу сам видела две руже и у себи помислила ,, то смо ја и моја мама ''. Увек зна да ли сам тужна, уморна, забринута, срећна. Зна шта ми треба, а то су љубав, брига, срећа и поштовање. Моје срце је она које јако, срећно куца, она је мој узор, смисао живота. Да није било ње неби било ни мене. Ја сам јој много захвална!
Моја мама воли да ради и спрема, а посебно воли да спрема колаче и разноврсну храну. Све с радошћу и лакоћом ради. Кад нам учитељица да домаћи задатак, она ми помгне. Често је насмејана, само понекад је нервозна када јој је лош дан.Она ми каже да је увек орасположи смех сестара и мене, као што нас орасположи и насмеје њен осмех.
          Много волим своју маму и дивим јој се јер је вредна и пуна љубави. Волим своју маму и целог живота ћу јој бити захвална.             

Особа коју волим

  Особа коју много волим је моја мама Жељка.
  Има ведре зелене очи, чији ме блистави поглед усрећује. Коса јој је црна. Тен мамине коже је светао. Увек ће ме храбрити и тешити. Када сам добио лошу оцену оцену у школи, утешила ме је и рекла да ћу поправити оцену и да ће следећи пут бити боље. Моја мама је веома вредна. Сваког дана иде до продавнице. Дружељубива је. Често позове наше комшије да наврате код нас. Углавном је ведра, али ако радимо нешто што не смемо, наљути се. Рекла ми је да не једем велику чоколаду, али је нисам послушао, па ме је казнила. Нисам смео да једем слаткише до краја недеље. Мама ће да ми помогне у свакој прилици. Када нисам могао да понесем тешке ствари из продавнице, помогла ми је. Ако ме неко дира, рећи ће му да престане. Старији дечаци су ме задиркивали, мама ми је помогла и рекла им да престану.
  Увек ћу волети и ценити моју маму. Једног дана волео бих да постанем као она.  

среда, 01. април 2015.

четвртак, 12. март 2015.

Самостална презентација


Вујановић Ђорђе самостално је урадио презентацију
ИСТРАЖУЈЕМО ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ

Браво Ђорђе!

среда, 10. децембар 2014.

Како смо постали пријатељи Марија и ја

                                     
                              Моја другарица има кратку, коврџаву црну косу као ноћ и мале кестењасте очи. Кожа јој је бела као снег, а усне мале, светло розе боје.
                             Упознале смо се у пачићима. После пар дана учитељица нас је ставила заједно да седимо у клупи. Када смо пошле на ужину, окупили смо се да играмо жмурке. Сакриле смо се иза вртића. Питала ме је како се зовем. Ја сам јој одговорила и питала како се она зове. После пар тренутака допала ми се и од тог дана смо се заједно играле, ишле на ужину, помагале једна другој, чувале тајне, причале и дружиле се.
                              Мени је важно пријатељство са Маријом јер њој могу да кажем  своје тајне, да причам са њом о свему и још много тога. Свако треба да има пријатеља да се са њим дружи, игра  и прича о свему.

уторак, 09. децембар 2014.

Како смо се упознали Перо и ја

           Мој најбољи друг се зове Перо. Познајемо се још од малих ногу, али право пријатељство је почело у вртићу.
         Другарство је дошло кроз игру. Правили смо беј-блејд од крстића. Један другом смо давали савете. Од  великих коци смо правили возила, која смо касније заједно расклапали. Како су дани одмицали пријатељство је постајало све јаче. Никада се нисмо свађали. Перо ме никад није повредио, увек је ту да ме орасположи.
        Надам се да ће ово пријатељство заувек потрајати.