среда, 10. децембар 2014.

Како смо постали пријатељи Марија и ја

                                     
                              Моја другарица има кратку, коврџаву црну косу као ноћ и мале кестењасте очи. Кожа јој је бела као снег, а усне мале, светло розе боје.
                             Упознале смо се у пачићима. После пар дана учитељица нас је ставила заједно да седимо у клупи. Када смо пошле на ужину, окупили смо се да играмо жмурке. Сакриле смо се иза вртића. Питала ме је како се зовем. Ја сам јој одговорила и питала како се она зове. После пар тренутака допала ми се и од тог дана смо се заједно играле, ишле на ужину, помагале једна другој, чувале тајне, причале и дружиле се.
                              Мени је важно пријатељство са Маријом јер њој могу да кажем  своје тајне, да причам са њом о свему и још много тога. Свако треба да има пријатеља да се са њим дружи, игра  и прича о свему.

уторак, 9. децембар 2014.

Како смо се упознали Перо и ја

           Мој најбољи друг се зове Перо. Познајемо се још од малих ногу, али право пријатељство је почело у вртићу.
         Другарство је дошло кроз игру. Правили смо беј-блејд од крстића. Један другом смо давали савете. Од  великих коци смо правили возила, која смо касније заједно расклапали. Како су дани одмицали пријатељство је постајало све јаче. Никада се нисмо свађали. Перо ме никад није повредио, увек је ту да ме орасположи.
        Надам се да ће ово пријатељство заувек потрајати.

петак, 5. децембар 2014.

Јесен у мојој улици

                Тихо и нечујно у жутом огртачу јесен се ушетала у моју улицу.
                Дрвеће у мојој улици је добило нове хаљине од жутих, црвених и помало зелених листића.Чаробни сунчеви зраци пробијали су се кроз крошње дрвећа. Гране су се повијале.Цветићи који су вирили под опалим лишћем затварали су своје латице и полако тонули у сан. Асвалт је пун блатњавих барица.Чују се звуци моторке. Људи ужурбано секу огрев. Ветар јако фијуче и доноси мирис зрелих јесењих плодова и спремљених зимница. У моју улицу је дошла  јесен   са златним бојама, шареним лишћем и зрелим плодовима.                     Јесен је веома лепо годишње доба и требало би уживати у њеним чаролијама.

Јесење јутро

                    
                  Хладан и свеж јутарњи ваздух прошетао је тихо кроз моје двориште.
                  Тих и нежан, ветар је љуљао болесну и осушену траву на којој је била понека капљица воде расута као бисер.
                  Хладноћа ветра, пролазила је кроз тужне гране на дрвећу.
                  Шарено одело дрвећа распршило се на милионе наранџастожутих листова од којих је изаткан тепих, шарен као дуга.
                  Светлије од месеца, сунце је лагано светлуцало иза дрвећа. Врапци су тихо, скоро нечујно цвркутали.
                   Осећали су се мириси осушених листова.
                   Ветар је дувао све јаче, а сунце је залазило за мрачне облаке из којих је почела понека хладна кап кише.

Jesenje jutro

         Jutro je. Jesen je zarosila travu koja je požutela kao zlatna ogrlica.
         Drveće je tužno i smrznuto. Izgubilo je svoje šarene haljine i ostalo golo. Nebo koje je nekad bilo predivne plave boje sada je prekriveno sivim i tamnim tmurnim oblacima.
Tlo je obojeno žutim, crvenim i bakarnim lišćem koje dok gazim po njemu šuška i leti zajedno s vetrom koji se igra. Ćarlijanje vetra stvara prelepi zvuk prolazeći korz šuplja, vlažna i mračna stabla.
Video sam mrave kako nose mrvice hleba i komade trulog voća u svoje mravinjake.
        Iz šume se oseća miris trulog drveća i uginulih insekata. Cveće nema više lep i elegantan izgled i miris jer je uvenulo. Park je okićen divnim jesenjim bojama. Vetar ga  je okitio  svojim neverovatnim pokretima i kao plesač razbacao šareno lišće. Prolazeći kroz šumu osećao sam se kao meta jer me gađa drvo kestena. 
         Mislim da je jesen najlepše i najšarenije godišnje doba.


четвртак, 4. децембар 2014.

Јесење јутро

                Било је сунчано  и лепо јутро на обали  Дрине.
                Река се пресијавала на сунцу и чуо се њен жубор. Осетила сам ветар како пирка. Носи златно лишће унаоколо. На обали више нема зеленила, само златни прекривач. Трава која се некад сунчала  сада се њише на ветру. Дрвеће  је добило шарено јесење лишће које опада са грана њишући се на ветру. Цвеће се повило и не мирише као пре. Осећам се тужно што више неће бити  оних лепих мириса цвећа, али  се радујем мирисима јесењих плодова. Мрави вредно и ужурбано сакупљају храну као  вредни ђаци у клупама знање. На дрвету једна мала птичица припрема своје гнездо за наредне хладне дане.
              Јесен је тиха али и тужна.   

Моја омиљена животиња


             Моја омиљена животиња је пас који се зове Лесика.
             Она је црна и  чупава. Има  смеђе очи. Живи код моје бабе у Трешњици. Лесика воли да се игра са мном и мојим братом.  Дајем јој  да једе коске и месо. Обавезно јој сипам воду у њену посуду. Када дођем код бабе она скаче на мене. Шетам је са другарицом.
             Када сам поред ње срећна сам.  И она је срећна.

среда, 26. новембар 2014.

Jесење јутро

                  Јесен је стигла у мој крај носећи дивне новембарске боје.
                  Јесење дрвеће обукло је разнобојне хаљине. Златно и жуто лишће их украшава. Предивни шарени покривач шушти под нашим ногама.
                 Јутрос се чује весели цвркут птица и жагор раздрагане деце. Јесење кише чине жубор потока јачим од саме маште.
                У шареном школском дворишту  два првачића покушавају играти фудбал с кестењем док их њихова другарица вредно сакупља. Њихове разнобојне торбе и шарени кишобрани украшавају дивно школско двориште. Деца разбацују суво лишће и уживају у својим несташлуцима.
                Јесен је лепо годишње доба. Променила је све око мене својим лепим чаролијама. Деца воле јесен јер је шарена и пуна забаве.

среда, 19. новембар 2014.

Јесење јутро

                  Јесен је нечујно закорачила у мој крај.
                 Јутро је. Деца још спавају. Чује се само жубор потока дијамантског одсјаја и гласно ћарлијање јесењег ветра. Високо дрвеће које је имало зелене хаљине сада има жуте капуте Вредни мрави сакупљају зреле плодове као ђаци знање. Са болесне траве капље бистра роса која пада на хладно тло. Птице певају тужне песмице јер лепа шума више не живи. Мали врабац се скупио у златни кревет прекривен бакарним ћебетом.  Сићушни лешник стрпљиво чека  да га спретна, мала веверица однесе у своје топло стабло где ће моћи да се дружи са осталим другарима лешницима.
              Јесење јутро је најлепша велика слика предивних златних и бакарних боја.

субота, 15. новембар 2014.

Jеднодневни излет до Београда

среда, 29. октобар 2014.

Свако дете срећног лица чува једна породица

Свако дете срећног лица,
чува једна породица

Поклаљају нам љубав, пажњу,бригу,
од срца нам дају кљигу

Бака, дека, мама, тата
воле мене, сестру и брата

Ми њима, они нама,
љубав, срећу,пажњу,
ми уз љих, они уз нас
сви заједно
срећна породица

петак, 19. септембар 2014.

Моја омиљена животиња

             

              Моја омиљена животиња је мој пас Чупка.
             Она има дугу црну длаку и  малу чупаву главу са црним очима. Веома је немирна, због тога морам да је вежем. Када јој се приближим она одмах почне скакати на мене. Много је волим и  често се играм са Чупком. Викендом је пустим с ланца, а кад дођу моје другарице  играмо се са њом жмурке. Где год  се ја сакријем, она ме прва пронађе.
           Према њој осећам љубав и пријатељство.

Моја омиљена животиња

 Моја омиљена животиња је пас јер га и сам имам
   Мој пас зове се Џеки. Има црно-белу длаку и смеђе очи. Воли да трчи и да се игра његовом лоптицом. Када сам га први пут видео, био је јако мали. Сажалио сам се јер је био остављен поред контејнера. Одмах сам питао родитеље да ли могу да га задржим. Од тада га редовно храним и бринем о њему. Једном сам се сакрио иза жбуна. Почео је да ме тражи, али после дуже потраге деловао је тужно и забринуто. Када сам изашао испред њега, почео је радосно да маше репом и скаче уз мене. Тада сам схватио да ме воли.
    Одувек сам волео све животиње, али ми је Џеки најдражи.

Моја омиљена животиња



                Моја омиљена животиња је лав.  
               Лавови су јаке, брзе животиње.  Они могу бити бели, сиви и браон боје.
Лавови живе у сувим саванама Африке.  Дању лавови спавају и одмарају, а ноћу лове.
Младунче лава зове се лавче, лавићи воле да се ваљају у трави, тако се играју.
Лавићи када су стари шест месеци мајка их учи пењању и лову.
               Лав ми је омиљена животиња зато што су занимљиви и зато што сам лав у хороскопу.  

Моја омиљена животиња

Моја омилјена животиња је мачка.Она док је мала може бити боља него што је човек.Она је мазна,слатка,некад и љута.Такве животиње могу бити добар пријатељ.Мачка воли да се игра да се мази и воли децу. Она има меку и нежну длаку. Често је мазим и играм се са њом.



                                                                                                                                     Анђела Пожарац

среда, 10. септембар 2014.

Лука

               Мој друг Лука и ја смо играли фудбал.
               Лука је шутнуо лопту у траву. Заједно смо отишли по њу. Пошли смо да је узмемо, али смо угледали велико зелено чудовиште са великим буљавим очима.Уплашени побегли смо код мене. Почели смо да смишљамо план како да изненадимо чудовиште и узмемо лопту. Смислили смо план и кренули по лопту. Мало смо се плашили...

недеља, 6. јул 2014.

уторак, 20. мај 2014.

Najbolji poklon je dobar drug



                Moj dobar drug je Konstantin Spasenovic. Kada sam sa njim osecam se srecno.
               On ima  smeđe oci i plavu kosu. Uvek je lepo obucen. Najvise vremena u skoli provodim sa njim. Na velikom odmoru zajedno kupujemo uzinu. Kada sam sa njim nije mi dosadno. On je veoma zanimljiv.

среда, 30. април 2014.

Пролеће рано

                                                          Јутрос је пролеће рано процветало,
                                                           устајте људи рано пролеће се буди.

                                                           Устали су људи што су брже могли,
                                                            па изјурише напоље...

                                                            Угледаше љубичице, висибабе...
                                                            Радосно су певале:


                                                            ,,Ура пролеће ура, ура!''
                                                            Једна девојчица Невена,
                                                                                                                                                                   

                                                           

недеља, 6. април 2014.

Имам право


Имам право да радим шта хоћу,
и дању и ноћу.
Имам право на играње,
имам и на зезање.
Имам право на све на свету,
али сад све што је примерено детету.

Мама

Мама за тебе ћу да учим све што треба,
јер те волим одавде до неба.
Осми март није само твој дан,
Али зашто да ти не буде радостан?

Кад одеш ја сам тако тужна,
па се сетим да ми  кад те наљутим кажеш да сам  ,,ружна''.
Кад плачем увек се сетим тебе,
а кад се сетим тебе тешим себе.

петак, 28. март 2014.

Правила и препоруке за пешаке

1. Улица    се     прелази    само    када   се      на    семафору    упали    зелено    светло.
2. Ако    нема    семафора     улица    се   прелази    на    обележеном    пешачком   прелазу.
прво   треба    да   погледаш    лево     па   да   пређеш     улицу    само   ако    су    возила  
прођу.Некада   не   претрчавај   улицу   !
3. Ако поред коловоза нема тротоара, ходај левом страном улице (тако да ти возила долазе
у сусрет).
4. Кад  идеш тротоаром , крећи се десном страном, да се не би сударао с другим пешацима.
5.  Ако   ти   се   лопта    откотрља     на     коловоз,   не трчи за њом! Најбоље је да замолиш неку одраслу особу да ти је дода.
• Не ходај улицом са слушалицама на ушима! Нећеш чути звук аутомобила или сирену, а то су важни знаци упозорења.
• Ако не видиш добро, обавезно носи наочаре када си у саобраћају.
• Кућне љубимце не изводи на прометне улице. Могу се узнемирити и направити много неприлика. Никада не истрчавај за њима на коловоз! Само их гласно дозивај.
• Када си на улици, избегавај да носиш капу која ти сужава видик.
• Не разговарај телефоном док прелазиш улицу. Извини се саговорнику и замоли га да сачека док не пређеш на другу страну улице.    

Мој рођендан

             Ја сам на мој рођендан дуго чекала  другарицу Михаелу .
             Михаела и ја смо кренуле у кућу. Заједно смо чекале остале другаре .  Кад су се сви окупили играли смо се и сви смо подједнако уживали у играма .  Добила сам много сјајних  поклона од другара, али  најбоље од свега је то што су моји другари дошли и што се лепо дружимо. Била сам пресрећна. Време је муњевито брзо прошло.  Мама нас је звала на торту .  Ми смо стали у возић .  На торти је било девет свећица.  Свећице су биле магичне- када дунем оне се опет упале.
            То је био мој нај- најбољи рођендан.

уторак, 4. март 2014.

Стиже нам пролеће

      Прелепо пролеће нам стиже!
     Све нам је ближе и ближе.
     Шарено цвеће цвета
     Трава од росе сија.
     Пчелица мала зуји.
    Црвкућу птичице.
    Весело лете лептирићи.
    Миришу цветићи.
    Пролеће је стигло,
   све нас на ноге дигло.

Пролеће рано


Јутрос  је  рано  пролеће  настало.
Јутро  руди,
 иза брда сунце се  буди.

Златно и снено сунце облацима жуди,
устајте  децо  пролеће  се  буди.

Облак  иде  у  круг 
 говори  сунцу: ,,Не бој  се  бићу  ти  друг!''

Сунце  је  сјало  све   више  и  више,
шумско цвеће поче  да  мирише.

Птице  цвркућу, трава  се  зелени,
стигло  пролеће - благо  мени.

Деца  се играју  у  пољу  пуном цвећа
радују  се: ,,Ево  нама ранога  пролећа!''

петак, 28. фебруар 2014.

Шта знам о Вуку

   Вук Стефановић Караџић је рођен у Тршићу 26. октобра 1787.  године, а умро у Бечу 7. фебруара 1864.  године ,  од оца Стјепана и мајке Јегде . Вук је био шесто дете код родитеља  пошто су претходна деца умирала. Зато је добио име Вук да би га  спасили од злих  чини и клетви . Своје  детињство је провео у Тршићу,  а  после је отишао у Беч да се даље школује. Вук је измислио 30 слова.
   Кућа  Вука Караџића је била мала, направљена од дрвета, цигле и камена .  Кров је био направљен од дрвета -шиндра. У кући прва соба је имала огњиште, земљани под, посуђе од печене глине и дрвета и отворени плафон .  Друга соба је имала зидану пећ, иза пећи велики крст, портрет кад је био млађи и икона. У дворишту  су помоћни објекти: млекар, вајат, качара, чардак и амбар.
  Млекар је направљен од дрвета. У њему се остављало млеко и млечни производи.
  Вајат је младеначка соба направљена од дрвета. У њој се налазио: кревет,  разбој и прибор за израду лана или конопље.  Кров је био од сламе.
  Качара је добила име по великим дрвеним посудама (кацама)  у којима се остављају  шљиве и џанарике.
  Чардак је објекат од дрвета и служи као кош за житарице.
   Амбар је објекат који служи за смештај и вршење житарица (ражи и јечма).
   Вук је отишао у Беч жељан знања и тамо се оженио са Аном. Имао је тринаесторо деце - 8 ћерки и 5 синова. Једанаесторо деце је умрло пре њега. Само су га Мина и Димитрије надживели.
   Вук Стефановић Караџић је сахрањен у Бечу 1864. године, а 1897 године кости су му пренете у  Београд и сахрањене испред Саборне цркве.



среда, 26. фебруар 2014.

Школа у прошлости




Презентацију урадио Вук Липовац.

уторак, 25. фебруар 2014.

О глаголима

Презентацију о глаголима заједно раде  Кодрић Анела, Кржавић Елдин, Крњић Есма, Липовац Вук: 

Учимо заједно о именицама

Пролеће

                                           

  Пролеће нам стиже,                                  Зуј пчелица,
     
Ево све је ближе.                                         Црвкут птичица,

Ено цвета,                                                     Лет лептирића,

Ено детета,                                                     Мирис цветића.

Ено радоснице,                                              Пролеће нам стигло,

Ево пролећнице.                                             На ноге нас дигло.
                       

                                            Марија    Гајић    

                  

Зима

Стигла нам је зима,
Радост је поделила свима.

Веје,веје снег,
Деца иду на брег.

Сви се грудвају,
Па се онда греју.

Има пуно поклона,
Па су деца весела.
Ђорђе Вијановић III разред

субота, 15. фебруар 2014.

Презентација

Прва заједничка презентација коју су уређивали ученици   Благојевић Саша, Бојић Душан  Вујановић Ђорђе, Вујковић Милица  и  Гајић Марија .                                                                       Рађена је у SkyDrive PowerPoint Web App


понедељак, 27. јануар 2014.

Деда Илијина прича

"Било је то давне 1938 године"'-присећа се деда Илија.
  Свети Сава,школска  слава,а он,ђак првак.Напољу хладно,снег до колена,а њега облива зној.Прво
декламовање пред публиком.Научио је,каже,"Старог Вујадина"тако да га и дан данас памти.
Али,тог тренутка није могао да се присети нити једне,једине речи.Уплашен и са сузама у очима,изашао је на бину.Са муком се присетио прве речи,а онда је све било лакше.Силазећи са бине,сачекао га је крупан,дугокоси човек у униформи.Био је то војвода Поцерско-Добрићког округа Боро Тодоровић.Честитао му је на изузетној рецитацији,из џепа вадећи комад беле хартије и плајваз.
   " Нико од мене,тада није био срећнији"-завршава своју причу деда Илија,са истим сузама у очима,као и тог дана.