понедељак, 27. јануар 2014.

Деда Илијина прича

"Било је то давне 1938 године"'-присећа се деда Илија.
  Свети Сава,школска  слава,а он,ђак првак.Напољу хладно,снег до колена,а њега облива зној.Прво
декламовање пред публиком.Научио је,каже,"Старог Вујадина"тако да га и дан данас памти.
Али,тог тренутка није могао да се присети нити једне,једине речи.Уплашен и са сузама у очима,изашао је на бину.Са муком се присетио прве речи,а онда је све било лакше.Силазећи са бине,сачекао га је крупан,дугокоси човек у униформи.Био је то војвода Поцерско-Добрићког округа Боро Тодоровић.Честитао му је на изузетној рецитацији,из џепа вадећи комад беле хартије и плајваз.
   " Нико од мене,тада није био срећнији"-завршава своју причу деда Илија,са истим сузама у очима,као и тог дана.